Kako prepoznati zlostavljanje
Zlostavljanje se može skrivati iza svakodnevnih postupaka
Šta je zlostavljanje
Mladi često čuju da porodica, škola i prijatelji treba da budu mesta sigurnosti i poštovanja. Uglavnom je to tačno. Ali ponekad te neko povređuje, ponižava, kontroliše ili pritiska na načine zbog kojih se osećaš uplašeno ili bezvredno. Zlostavljanje ne počinje uvek nečim ekstremnim. Može početi uvredama, pretnjama, ismevanjem ili neželjenim kontaktom, koji vremenom počnu da deluju „normalno”. Zato ga može biti teško prepoznati. Možeš početi da se pitaš da li je tvoja krivica ili da li preteruješ. Zlostavljanje se često krije iza izgovora kao što su: „Samo sam se šalio/la” ili „Zaslužio/la si”. Ali pravilo je jednostavno: ako neko stalno izaziva strah, stid, bol ili narušava tvoje granice, to je zlostavljanje.
Razumevanje, poštovanje i bezbednost
Prepoznavanje znakova
Veruj svom osećaju
Ponekad prvi osećaj nije ništa dramatično. Možda je samo osećaj da nešto nije u redu. Možda si tiši/a nego inače, pomalo napet/a ili počinješ da izbegavaš nekoga, a da ni sam/a ne znaš tačno zašto.
Povređivanje može izgledati drugačije svaki put. Može biti guranje, udaranje ili grubo ponašanje. Ali može biti i vređanje, stalna kritika, ismevanje ili pritisak zbog kojeg se osećaš bezvredno i neprijatno.
Često nije najvažniji samo jedan trenutak. Važan je osećaj koji se stalno vraća. Ako se zbog nečijeg prisustva redovno osećaš nelagodno, uplašeno ili zarobljeno u sebi, taj osećaj zaslužuje pažnju.
Ako prepoznaš zlostavljanje, važno je da znaš da ne moraš sam/a da se nosiš sa tim. Razgovaraj sa odraslom osobom kojoj veruješ. To može biti član porodice, školski pedagog ili psiholog, ili socijalni radnik. Postoje i linije za pomoć kojima se možeš obratiti i koje ti mogu pomoći u takvim situacijama.
To osećanje teskobe je važno.
Ponovljeni osećaj neprijatnosti je signal.
Zaslužuješ da se osećaš bezbedno u prisustvu drugih.
