Slaganje kocaka u krugu
Svrha: Ova vežba je posebno pogodna (u kontekstu prevencije nasilja) za prepoznavanje načina kako grupa fukncioniše međusobno (tokom konflikta). Tokom vežbe postaje jasno koga grupa sluša, a koga ne, kako reaguje na greške, sa kim se greške dele i još mnogo toga. Intenzitet ove vežbe može se kontrolisati kroz povratne informacije trenera, a ona pruža uvid u obrasce ponašanja ili kritične situacije koje su inače vidljive samo u ograničenoj meri.
Teme kojima se vežba bavi: Prevencija vršnjačkog nasilja i nasilja; društvenim odnosima.
Relevantnost za mentalno zdravlje: Kroz ovu vežbu i ponovljenu motivaciju da grupa postigne bolji rezultat, može se probuditi borbeni duh grupe, a mladi mogu prevazići sopstvena očekivanja. Dogovaranje zajedničke strategije podstiče mlade da razmišljaju o sebi i svojoj ulozi u grupi; ovu refleksiju posebno moderiraju i vode treneri. Vežba pokazuje koje važne uloge treba preuzeti u grupnom zadatku i da te uloge nisu statične, već mogu biti promenljive. Reč je o procesu učenja koji se bavi grupnom dinamikom i individualnim rastom.
Planirana promena: Dinamika grupe postaje vidljiva i grupa mora da zajedno rešava zadatke, što mođže da dovede do osnaživanja i individualnog razvoja.
Iskustvo iz rumunskog pilota: Tokom realizacije pilota u Rumuniji, ova vrsta aktivnosti pomogla je učesnicima da postanu svesniji svoje uloge u grupi i načina na koji njihovo ponašanje utiče na zajedničke rezultate. Vežba je podstakla učesnike da razmišljaju o obrascima komunikacije, dinamici liderstva i važnosti slušanja drugih. Doprinela je unapređenju saradnje, ravnomernijem učešću i većoj svesti o tome kako konflikti nastaju i kako se mogu konstruktivno rešavati u okviru grupe.
Kontekst pilot implementacije:
Ova aktivnost sprovedena je kao deo pilot akcije u okviru MEET projekta, koju je realizovala organizacija Jugendinitiative Triestingtal. Metoda je sprovedena sa mladima u školskom kontekstu, ali i u savetovalištu za mlade i kroz terenski rad, sa grupama različite veličine. Učestvovali su mladi uzrasta od 12 do 16 godina. Vežba je korišćena kao uvodna metoda, zagrevanje, ali i za produbljivanje teme i kao završna aktivnost, pa je procenjena kao pogodna za različite faze radionice. Na radionicama su uvek bila prisutna dva facilitatora, koja su zajedno moderirala aktivnost.
Iskustvo iz rumunskog pilota: Aktivnost „Kocke za slaganje u krugu“ sprovedena je u Rumuniji u više različitih konteksta, uključujući sesije u omladinskim centrima i radionice u školama, sa grupama od 12 do 24 učesnika uzrasta od 14 do 18 godina. Aktivnost je izazvala visok nivo angažovanja, posebno zbog svoje interaktivne i takmičarske prirode. Učesnici su bili motivisani da završe zadatak i poboljšaju svoj rezultat u ponovljenim krugovima, naročito kada su radili protiv vremena ili u paralelnim timovima.
Facilitatori su primetili da aktivnost efikasno otkriva grupnu dinamiku, uključujući pojavu neformalnih lidera, neravnomerno učešće i situacije u kojima više učesnika pokušava da nametne svoje ideje. U nekoliko slučajeva nedostatak jasne koordinacije ili konkurentsko liderstvo doveli su do konfuzije, sporijeg izvršavanja zadatka i tenzije u grupi. Aktivnost je takođe pokazala kako učesnici reaguju na pritisak i poštovanje pravila. Ponovno započinjanje zadatka zbog kršenja pravila izazivalo je frustraciju, ali je istovremeno otvorilo prostor za razmišljanje o komunikaciji, saradnji i pravednosti.
Učesnici su postali svesniji kako ponašanja poput prekidanja drugih, neslušanja ili podizanja tona utiču na učinak grupe. U inkluzivnim obrazovnim okruženjima aktivnost je podržala socijalnu interakciju i saradnju, iako su izazovi kao što su ograničen prostor i teškoće u mirnom izražavanju mišljenja uticali na grupnu dinamiku. Facilitatori su te situacije iskoristili za uvođenje strategija asertivne komunikacije i upravljanja konfliktima, pomažući učesnicima da razumeju da neslaganje može biti konstruktivno kada se njime upravlja na poštovan način.
Rumunski pilot potvrdio je efikasnost ove aktivnosti kao alata za razvoj timskog rada, komunikacije i veština upravljanja konfliktima, dok istovremeno čini grupne procese vidljivim i lakšim za refleksiju. U rumunskom pilotu aktivnost se pokazala posebno relevantnom za mešovite grupe sa različitim nivoima samopouzdanja, učešća i komunikacijskih veština. Bila je naročito korisna u kontekstima u kojima su neki učesnici dominantniji, dok drugi ređe izražavaju svoje mišljenje, jer je aktivnost te razlike učinila vidljivim i otvorila prostor za refleksiju.
Teorijska osnova
vaka grupa je socijalni sistem sa neformalnim hijerarhijama i ustaljenim obrascima pažnje. Pod pritiskom zadatka ove strukture postaju posebno vidljive: čiji se predlozi prihvataju? Ko ostaje nečujan? Vežba čini ove inače teško uočljive dinamike transparentnim — i za nastavnike i, kroz vođenu refleksiju, za samu grupu.
Postepeno povećavanje vremenskog pritiska primenjuje princip izazvanog stresa: umereni pritisak povećava angažovanje, dok preterani pritisak narušava saradničko ponašanje i aktivira mehanizme isključivanja. Upravo u toj zoni između savladivog i preplavljujućeg pojavljuju se obrasci koji u svakodnevnom školskom životu često ostaju skriveni.
Istraživanja pokazuju da se isključivanje obično odvija na suptilan i postepen način, koji facilitatori teško mogu da uoče. Ova vežba stvara kontrolisanu situaciju u kojoj postaje vidljivo da li su svi učenici uključeni, da li se greške procenjuju različito u zavisnosti od socijalne pozicije učenika i da li se manjinska mišljenja sistematski nadglasavaju — što su sve preduslovi za ciljanu prevenciju.
Struktura vežbe — delanje, posmatranje, refleksija — prati Kolbov ciklus iskustvenog učenja. Socijalne kompetencije se teško mogu razvijati samo kroz instrukcije, ali se mogu negovati kroz direktno iskustvo praćeno vođenom refleksijom. Jasna pravila vežbe funkcionišu kao stresor koji testira sopstveni regulacioni sistem grupe: ko preuzima odgovornost kada se pravilo prekrši? Ko postaje žrtveni jarac? Pohvalne i podržavajuće povratne informacije nastavnika nakon svakog kruga istovremeno modeluju konstruktivan pristup neuspehu — čime same po sebi postaju intervencija.
Iskustvo iz rumunskog pilota: Zapažanja iz rumunskog pilota potvrđuju da su iskustvene aktivnosti zasnovane na delovanju posebno efikasne u pomaganju mladima da razumeju apstraktne pojmove kao što su grupne uloge, saradnja i perspektiva. Učesnici su pokazali bolje razumevanje ovih pojmova kada su ih neposredno iskusili kroz aktivnost, posebno u situacijama koje uključuju pritisak, takmičenje ili potrebu za koordinacijom sa drugima.
Ciljna grupa
- Uzrast: 12 godina i više
- Profil: bilo koji tip mladi
- Kontekst: neformalno ili formalno obrazovanje, minimum 5 i maksimum 30 učesnika.
Kontekst upotrebe
Lokacija: Škola, nevladina organizacija, omladinski centri, centri u zajednici, terenski rad itd. Bilo koja prostorija ili otvoreni prostor.
Vrste veština i dimenzije koje se razvijaju:
- Socio-emocionalne veštine: empatija i razumevanje mehanizama stresa i besa
- Relacione veštine: grupna komunikacija, uključivanje
- Veštine samoregulacije: emocionalna samoregulacija
- Veštine svesnosti: svest o sopstvenim emocijama i mogućnostima za njihovu regulaciju.
Opis aktivnosti – korak po korak
Korak 1: Uvod
Trajanje: 10 minuta
Postupak: Kanap se položi na pod u obliku kruga, koji se zatim ispuni numerisanim kockama, najmanje pet više od broja učesnika. Učesnici dobijaju zadatak da izvade kocke iz kruga tačnim numeričkim redosledom što je brže moguće, dok facilitator meri vreme. Grupa može unapred da se dogovori o različitim pravilima kako će to uraditi, ali pravila ne određuje facilitator. Pre početka, grupa dobija 5 minuta da osmisli zajedničku strategiju.
Tabela 1. Aktivonosti – Korak 1.
| Aktivnosti facilitatora | Aktivnosti učesnika |
|---|---|
| Priprema set sa kanapom i kockom | Dogovaraju zajedničku strategiju za izvođenje aktivnosti. |
| Objašnjava igru učesnicima i upućuje ih kako da odluče u toku od 5 minuta o pravililma i strategiji pre nego što započne aktivnost. |
Refleksija: Ova vežba podstiče učesnike na saradnju i razvijanje sposobnosti rešavanja problema, kao i upravljanje konfliktima.
Korak 2: “Slaganje kocaka” Glavni deo
Trajanje: 30-40 minuta
Postupak: Vežba počinje kada prva osoba uđe u krug. Od tog trenutka razgovor među učesnicima više nije dozvoljen. Samo jedna osoba u jednom trenutku sme da bude u krugu ili da pređe krug jednim delom tela. Na kraju vežbe svaki učesnik mora imati najmanje jednu kocku kod sebe. Učesnici koji su „neposredni susedi“ prethodnog aktivnog učenika, odnosno osobe koja je izvadila kocku, ne smeju da budu sledeći na redu. Ako se neko pravilo prekrši, vežba počinje iz početka.
Nakon prvog kruga, instruktor daje podržavajuće povratne informacije i pohvale. Zatim se ističe da je sigurno moguće završiti vežbu za duplo kraće vreme od izmerenog. Ako se grupa složi, proces se ponavlja od početka. Kada se postavljeni vremenski cilj dostigne, ponovo se daju povratne informacije na podržavajući način i postavlja se novi, mnogo izazovniji vremenski cilj. Ako se grupa složi, proces počinje ponovo. Ovaj postupak može se ponoviti više puta.
Tabela 2. Aktivnosti – Korak 2.
| Aktivnosti facilitatora | Aktivnosti učesnika |
|---|---|
| Meri vreme svakog kruga aktivnosti. | Učestvuju u aktivnosti poštujući pravila i dogovorenu strategiju. |
| Pohvaljuje učesnike kada se krug završi i predlaže novi krug za kraće vreme. |
Refleksija: Ova vežba pruža učesnicima priliku da isprobaju saradničku grupnu dinamiku, kroz prethodni dogovor o strategiji i kasnije izvođenje zadatka u tišini. Grupa pokušava da zajedno reši sve teži izazov.
Iskustvo rumunskog pilota: Tokom realizacije, facilitatori su primetili da su se učesnici u početku fokusirali na završavanje zadatka, a ne na način na koji rade zajedno. Kako je aktivnost napredovala i nivo izazova rastao, grupna dinamika postajala je vidljivija, uključujući ponašanja povezana sa liderstvom, obrasce isključivanja i razlike u nivou angažovanja. Ova zapažanja pružila su važan materijal za fazu refleksije.
Korak 3: razgovor nakon aktivnosti, ukoliko je potrebno:
Trajanje: 10-15 minutes
Postupak: Refleksija zavisi od uočenih postupaka i dinamike u grupi. Ako je bilo značajnih konflikata ili marginalizacije, može biti teško odmah sprovesti refleksiju u velikoj grupi. U tom slučaju preporučljivo je prethodno obaviti individualne razgovore, posebno sa osobama kojih se situacija tiče. Za facilitatora je tokom ove vežbe posebno važno da pažljivo posmatra: ko se čuje? Koga ne slušaju? Kako se postupa sa greškama — isto prema svima ili različito? Da li su svi uključeni ili se druga mišljenja nadglasavaju?
Tabela 3. Aktivnosti – Korak 3.
| Aktivnosti facilitatora | Aktivnosti učesnika |
|---|---|
Poziva učesnike da razmisle i podele kako su se osećali tokom i nakon aktivnosti. | Razmišljaju o iskustvu, samostalno i u grupi. |
Za pokretanje refleksije mogu se koristiti sledeća pitanja: Šta nam je pomoglo da se nosimo sa zadatkom, a šta nas je ometalo? | |
| Omogućava različite opcije u skladu sa individualnim potrebama. |
Reflection: Ovaj korak pomaže učesnicima da razmisle o grupnoj dinamici, mogućim konfliktima i isključivanju, kao i o onome što je olakšalo saradnju. Učesnici mogu da uvide da su izazovi deo rada u grupi, ali i da su za uspešno pronalaženje rešenja potrebni različiti ljudi sa različitim resursima. Takođe se mogu otvoriti uvidi u zajedničku komunikaciju grupe, o kojima se može razgovarati.
Iskustvo iz rumunskog pilota: Faza refleksije pomogla je učesnicima da postanu svesniji načina na koji komunikacija, uključivanje i donošenje odluka utiču na uspeh grupe. Mnogi učesnici su prepoznali da nisu svi glasovi bili jednako saslušani i razmišljali su o sopstvenoj sklonosti da ili dominiraju ili se povlače u grupnim situacijama. Ova faza podržala je razvoj samosvesti i podstakla učesnike da razmotre kako mogu doprineti inkluzivnijoj, poštovanijoj i efikasnijoj grupnoj interakciji.
Potreban material: kocke za slaganje ili slični predmeti, kanap, sat.
Moguća prilagođavanja:
Intenzitet ove vežbe treba voditi tako da se za učesnike stvori izazovna situacija. Jedna mogućnost za to može biti rečenica: „Poslednja grupa sa kojom sam radio/la ovu vežbu završila ju je za … sekundi.“ Ako postanu vidljivi ozbiljni konflikti, znaci isključivanja i slično, preporučljivo je da se intenzitet više ne povećava.
Iskustvo iz rumunskog pilota: Na osnovu iskustva iz pilota, preporučuje se da se nivo složenosti i vremenskog pritiska prilagodi koheziji i iskustvu grupe. U grupama sa nižim nivoom poverenja ili teškoćama u komunikaciji, treba obezbediti više vremena za dogovor o strategiji i facilitatorsko vođenje. U kohezivnijim grupama povećanje nivoa izazova može pomoći da se grupna dinamika jasnije istakne i da se podstakne dublja refleksija.
Reakcije uočene tokom pilot aktivnosti
Iskustvo iz rumunskog pilota: U rumunskom pilotu kvalitativno posmatranje pokazalo se posebno vrednim za procenu uticaja aktivnosti. Promene u učešću, obrascima komunikacije i grupnoj interakciji bile su jasno vidljive tokom vežbe i faze refleksije. Učesnici su pokazali povećanu svest o grupnoj dinamici, čak i kada ove promene nisu bile u potpunosti zabeležene kroz alate za samoprocenu.
Facilitatori su primetili da su se angažovanje i saradnja poboljšavali tokom aktivnosti, posebno u ponovljenim krugovima kada su učesnici nastojali da poprave svoj rezultat. Nivo poverenja u grupi uticao je i na učešće i na otvorenost tokom refleksije. Grupe koje su se osećale sigurno i podržano pokazale su veću spremnost da razgovaraju o svom ponašanju i međusobnim interakcijama.
Učesnici su pokazali visok nivo angažovanja i motivacije, posebno zbog interaktivne i takmičarske prirode aktivnosti. Istovremeno, pojavljivali su se trenuci frustracije kada su pravila bila prekršena ili kada su nastajala neslaganja oko strategije. Neki učesnici su prirodno preuzimali liderske uloge, dok su drugi ostajali pasivniji ili nesigurniji da doprinesu. Kako je aktivnost napredovala, mnoge grupe su poboljšale koordinaciju i postale svesnije važnosti komunikacije, slušanja i saradnje. Aktivnost je takođe pokazala kako učesnici reaguju na pritisak, takmičenje i greške, pružajući dragocene uvide u grupnu dinamiku i individualno ponašanje unutar tima.
Iskustvo iz austrijskog pilota: Facilitatori su primetili visok nivo motivacije mladih da učestvuju i da postižu sve bolje rezultate u vežbi. Proces učenja i način na koji se razvija nova strategija menjaju se pri svakom novom pokušaju. Takođe je zanimljivo posmatrati koliko često se grupa drži iste strategije pre nego što je prilagodi.
Atmosfera tokom vežbe često je uzbuđena, zagrejana, pa čak i napeta. Lako je prepoznati ako se pojedini mladi ne osećaju saslušano i kakve strategije koriste u takvim situacijama. Pored toga, ovo je vežba u kojoj može postati izuzetno glasno i u kojoj emocije mogu eskalirati. Zbog toga treneri treba dobro da moderiraju ta osećanja, ali da im ipak dozvole da se pojave.
Može se posmatrati koliki je prag frustracije grupe i kako se grupa nosi sa situacijom kada se pravila ne poštuju. Pored toga, emocije mogu buknuti, a motivacija da se razviju sve bolje strategije može se dodatno pokrenuti. Grupe koje dobro sarađuju otvorenije su za naknadnu refleksiju.
Rizici i upozorenja:
- Obratite pažnju na moguća snažna osećanja koja se mogu pojaviti u grupi ili kod pojedinaca. Dva trenera treba da objasne metodu i budu prisutna tokom aktivnosti.
- Ne treba forsirati deljenje ličnih iskustava.
- Ovaj alat se ne bavi traumom, već je usmeren na podizanje svesti.
Rumunska perspektiva: U rumunskom pilotu uočeno je da takmičarski elementi i vremenski pritisak mogu dovesti do frustracije ili tenzije u grupi, posebno kada komunikacija nije efikasna. Facilitatori treba pažljivo da prate grupnu dinamiku kako bi obezbedili da svi učesnici budu uključeni i da niko ne bude stalno zanemaren ili marginalizovan.
Važno je uspostaviti ravnotežu između izazova i podrške, prilagoditi aktivnost potrebama grupe i održavati bezbedno i poštovano okruženje tokom celog procesa.
