Parkur besa i stresa

Svrha: Mlade treba podržati da svesno prepoznaju svoje individualne veštine i resurse za suočavanje sa stresom i/ili besom, kao i da ih aktivno razvijaju. Takođe se upoznaju sa konstruktivnim alternativama i strategijama suočavanja koje koriste drugi mladi i imaju priliku da o njima razgovaraju u bezbednom okruženju.

Tema kojom se aktivnost bavi: Prevencija vršnjačkog nasilja i nasilja; upravljanje stresom i relaksacija.

Značaj za mentalno zdravlje: Adolescencija je ključan period za razvoj emocionalne regulacije — sposobnosti da se intenzivna emocionalna stanja prepoznaju i konstruktivno obrade. Ponavljano izlaganje podnošljivom stresu, uz vođenu refleksiju, upravo gradi ovu sposobnost, jačajući otpornost na anksioznost, depresiju i teškoće u ponašanju.

Očekivana promena: Učesnici nakon parkura besa i stresa izlaze sa snažnijom sposobnošću da prepoznaju sopstvene emocionalne i fizičke reakcije na stres, da tolerišu frustraciju bez trenutnog impulsivnog reagovanja i da razmisle o tome šta ih je pokrenulo i koje alternative postoje.

Kontekst pilot-implementacije:

Ova aktivnost je sprovedena kao deo pilot-akcije realizovane u okviru MEET projekta od strane organizacije Jugendinitiative Triestingtal — JIT, PP9. Metoda je sprovedena sa mladima u školskom kontekstu, ali i u savetovalištu za mlade i tokom rada na ulici, sa grupama različite veličine. Učestvovali su mladi uzrasta od 12 do 16 godina. Vežba je korišćena za produbljivanje teme i kao uvod/podsticaj za diskusiju o regulaciji stresa u praksi. Na radionicama su uvek bila prisutna najmanje dva fasilitatora, koji su zajedno moderirali metodu.

Teorijska osnova:

Parkur besa i stresa mladima pruža retku priliku da se susretnu sa frustracijom, pritiskom i konfliktom u bezbednom i strukturisanom okruženju. Ovo je važno za mentalno zdravlje na više nivoa. Bes se često pogrešno razume kao problem koji treba eliminisati. Iz perspektive mentalnog zdravlja, bes je signal — ukazuje na nezadovoljene potrebe ili osećaj nemoći. Parkur stvara prostor da se bes doživi bez štetnih posledica, podržavajući prelazak sa impulsivnog pražnjenja na promišljen odgovor. Pošto su stres i bes pre svega telesna iskustva, fizički izazov nije sporedan, već centralni deo aktivnosti. Regulacija se mora učiti kroz telo, a ne samo kroz um. Na kraju, socijalna dimenzija je od ključne važnosti. Način na koji vršnjaci reaguju na frustraciju ili neuspeh mlade osobe oblikuje to da li će to iskustvo postati integrativno ili posramljujuće. Dobro vođen parkur čini grupu resursom, a ne dodatnim izvorom stresa — dok je vođena refleksija nakon aktivnosti mesto gde se učenje važno za mentalno zdravlje zaista učvršćuje.

Ciljna grupa

Uzrast: 12 godina i stariji
Profil: svi mladi
Kontekst: neformalno ili formalno obrazovanje, sa najviše 20 učesnika.

Kontekst primene

Lokacija: škola, nevladina organizacija, omladinski centri, centri u zajednici itd. Potrebno je obezbediti dovoljno prostora za kretanje.

Vrste veština i dimenzije koje se razvijaju:

Socio-emocionalne veštine: empatija i razumevanje mehanizama stresa i besa
Relacionе veštine: otvorena komunikacija, smanjenje osuđivanja
Veštine samoregulacije: emocionalna samoregulacija
Veštine osvešćivanja: svest o sopstvenim emocijama i mogućnostima njihove regulacije

Opis aktivnosti — korak po korak

Korak 1: Uvod

Trajanje: 5 minuta

Postupak: Započnite radionicu kratkom brainstorming rundom, prikupljajući brze odgovore na pitanje: „U kojim situacijama doživljavam stres ili osećam bes?“ Varijanta ukoliko ima dovoljno vremena:
Unapred se pripremaju kartice sa simboličnim slikama ili stresnim situacijama. Učesnici mogu da izaberu jednu karticu i kratko je predstave, uz objašnjenje zašto su izabrali baš tu sliku ili tekst, kako bi se uvela tema.

Tabela 1. Aktivnosti – Korak 1.

Aktivnosti facilitatora	Aktivnosti učesnika
Pozovite učesnike da razmisle o vrstama situacija u kojima osećaju stres ili bes.	Učesnici počinju da razmišljaju o tome kada, kako i zašto osećaju stres i bes, posebno razmatrajući samu situaciju i okruženje u kojem se to dešava.
Po želji, zamolite učesnike da izaberu karticu koja za njih simbolizuje situaciju stresa ili besa i da podele zašto su izabrali baš tu karticu.

Refleksija:

Ova vežba pomaže učesnicima da prepoznaju situacije koje izazivaju stres ili bes i da razmisle o uzročnim mehanizmima.

Korak 2: „Parkur“

Trajanje: 30 minuta

Postupak: „Parkur“ je glavni deo radionice i strukturisan je kroz različite runde, tokom kojih učesnici samostalno isprobavaju različite vežbe. Svi učesnici treba da imaju mogućnost da isprobaju svaku vežbu, koje se kreću od niskog do visokog intenziteta emocija i aktivnosti. Ovo omogućava učesnicima da upoznaju alternativne načine reagovanja u stresnim situacijama ili da prošire svoje postojeće mogućnosti reagovanja.
Nakon svake runde isprobavanja vežbe, preporučuje se kratka refleksija u kojoj mladi mogu da opišu kako su se osećali, kao i da razgovaraju o manjim individualnim poboljšanjima i prilagođavanjima pojedinačnih vežbi. Da bi ova aktivnost bila uspešna i da bi motivisala učesnike da se uključe, fasilitator treba da obezbedi otvorenu i podsticajnu, ali i atmosferu poverenja.

Moguće vežbe za parkur:

Brojanje unazad: učesnici u sebi broje unazad od 10 do 0.
Vežba disanja: učesnici udišu 4 sekunde, zadržavaju dah 4 sekunde, izdišu 4 sekunde, zatim ponovo zadržavaju dah 4 sekunde i tako dalje. Broj sekundi se može prilagoditi prema individualnom kapacitetu pluća; preporučuje se da se počne sa kraćim intervalima.
Ples: učesnici zajedno plešu uz jednu pesmu, na primer George Harrison – What is Life. https://www.youtube.com/watch?v=fiH9edd25Bc
Antistres loptice: učesnici koriste šake i stišću antistres loptice. Kao alternativa mogu se koristiti i kuhinjske krpe koje se „vuku“ — uviju se, a zatim se krajevi povlače u suprotnim pravcima. Cilj je da se postigne maksimalna fizička napetost, koja se potom oslobađa. Ovo se može uraditi sa gotovo bilo kojom tkaninom.
Vikanje: učesnici oslobađaju energiju vikanjem. U zavisnosti od prostora i sastava grupe, mogu zajedno glasno da viknu na svakih 10 sekundi ili tiho da viču u jastuk, tkaninu ili džemper.
Udaranje: učesnici mogu da udaraju u odgovarajuće sredstvo, na primer džak od krompira napunjen vatom ili vreću za udaranje.

Tabela 2. Aktivnosti – Korak 2.

Aktivnosti facilitatora	Aktivnosti učesnika
Objašnjava svaku ponuđenu vežbu celoj grupi.	U svakoj rundi učestvuju u drugoj vežbi.
Poziva učesnike da svako izabere različitu vežbu koju će raditi samostalno. Učesnici mogu izabrati i istu vežbu u isto vreme i u svakoj rundi.	Razmišljaju i dele kako se osećaju tokom svake vežbe i na koji način su unapredili ili prilagodili svoje reagovanje na stres ili bes.
Objavljuje početak runde.
Vyhlasiť kraj runde i pitati učesnike kako se osećaju nakon isprobavanja vežbe.
Poziva učesnike da promene vežbu i započinje novu rundu.
Ponavlja onoliko rundi koliko je potrebno da svaki učesnik može da isproba sve različite vežbe.

Refleksija: Ova vežba daje učesnicima priliku da aktivno učestvuju, unapređuje njihovu sposobnost da zapamte ponuđene opcije i dodatno razrađuje individualne koristi i primenljivost ovih strategija za mlade.

Korak 3: Završna refleksija i evaluacija, ukoliko je potrebno

Trajanje: 10 minuta

Postupak: Nakon završetka parkura, ukoliko postoji potreba, može se otvoriti prostor za refleksiju u kojem mladi mogu da podele kako su se osećali tokom aktivnosti, koje su nove načine suočavanja sa besom i stresom naučili, kao i koje druge mogućnosti već poznaju.
Ova refleksija bi, po mogućnosti, trebalo da se odvija u bezbednom okruženju, bez pritiska, u kojem se od učesnika ne očekuje da daju „tačne“ odgovore.
Facilitator na kraju radionice može ponuditi dodatne opcije, koje se po potrebi mogu proširiti:

Napustiti situaciju, ukoliko je učesnicima potreban mir i odmor.
Otići u šetnju, po mogućnosti u prirodi. Šetnja može biti samostalna ili u paru, u tišini ili uz razgovor, u zavisnosti od individualnih potreba. Ovo omogućava odmor i dalju emocionalnu regulaciju nakon intenzivne aktivnosti.

Facilitator naglašava da svako ima različite strategije za suočavanje sa stresom i besom, ali i da se strategije mogu naučiti kako bi osoba mogla da reguliše sebe u situacijama koje doživljava kao preplavljujuće.

Tabela 3. Aktivnosti – Korak 3.

Aktivnosti facilitatora	Aktivnosti učesnika
Pozovite učesnike da razmisle i podele kako su se osećali tokom parkura i nakon njega.	Učesnici reflektuju o svom iskustvu.
Sledeća pitanja mogu poslužiti kao uvod u refleksiju: Kako ste se osećali tokom parkura? Da li se to menjalo kada ste promenili vežbu? Kako je vežba uticala na vaš stres ili bes?
Omogućite različite opcije u skladu sa individualnim potrebama učesnika. Učesnici razmišljaju o svom iskustvu.

Refleksija: Ovaj korak pomaže učesnicima da fizičko iskustvo povežu sa kognitivnim i emocionalnim nivoom. Učesnici mogu da uvide da su bes i stres normalne reakcije kojima se može upravljati, a ne znaci slabosti ili gubitka kontrole. Takođe mogu da prepoznaju da telo šalje rane signale upozorenja, koji se mogu uočiti i koristiti kao znakovi za samoregulaciju. Njihove reakcije pod pritiskom otkrivaju lične obrasce — ali ti obrasci mogu da se menjaju. Sama refleksija je veština: sposobnost da se zastane, imenuje i razume intenzivno iskustvo jeste nešto što se može naučiti i jačati.

Potrebni materijali:

Antistres loptice ili kuhinjske krpe; muzika; jastuci/peškiri; džak od krompira napunjen vatom ili nešto slično.

Moguće adaptacije:

Nije svaka alternativa pogodna za svaku situaciju i nije svaka alternativa pogodna za svaku osobu. Mladi treba da se na pristupačan način upoznaju sa odgovarajućim metodama, da o njima razmisle i da zajedno razgovaraju o alternativama i mogućnostima u situacijama koje kod njih izazivaju visok nivo stresa i besa.
Varijanta / dodatak za vizualizaciju mogućnosti, kada ima dovoljno vremena, na primer u okviru školske radionice: Metoda modela klavira prema Geraldu Kolleru.
Trajanje: 30 minuta.
U modelu klavira, pojedinačne dirke klavira simbolizuju različite mogućnosti koje se mogu koristiti za prevazilaženje izazovnih situacija i osećanja. Ako pijanista može da koristi samo nekoliko dirki, melodija postaje sve monotonija. Što je vaša lična „klavijatura“ raznovrsnija, to imate više opcija za prevazilaženje svakodnevnih izazova.
Kao podsetnik, svaka mlada osoba može da popuni prazan list sa klavijaturom, odnosno štampani obrazac, svojim mogućnostima i tako osmisli svoje „dirke“. Na kraju, učesnici mogu da ponesu ove mogućnosti sa sobom kao podsetnik na svoje lične resurse i strategije suočavanja.

Reakcije uočene tokom pilot-aktivnosti:

Facilitatori su naveli da su mladi prihvatili i isprobali predložene ideje, a tokom diskusija su govorili i o tome gde bi želeli da primene nove metode za upravljanje besom. Teme su istraživali kroz igru i veoma su se zabavili; u takvom kontekstu učenje je lakše. Došlo je do razmene ideja, odnosno učenja od drugih, o tome šta su već probali, šta je funkcionisalo, a šta nije, što je verovatno učinilo metode praktičnijim.
Parkur besa i stresa kod adolescenata budi snažnu želju za učešćem, ali i za slobodnim izražavanjem emocija. Takođe su se mogle prepoznati paralele sa izazovima sa kojima se mladi suočavaju, a razvili su se empatija i razumevanje za situacije mladih koji su se otvorili tokom radionice i vežbe.

Rizici i upozorenja:

Imajte u vidu da se u grupi ili kod pojedinaca mogu pojaviti snažna osećanja. Metodu treba da objasne i vode dva trenera, koja treba da budu prisutna tokom aktivnosti.
Ne treba primoravati učesnike da dele lična iskustva.
Ovaj alat se ne bavi traumom, već je usmeren na podizanje svesti.