Ukrštene ruke i svi smo različiti

Svrha: Stvaranje pozitivne radne atmosfere i podsticanje fleksibilnog razmišljanja; uvod u naredne aktivnosti.

Problem koji se obrađuje: Sklonost ka rigidnom razmišljanju kod mladih NEET osoba i pretpostavka da drugi doživljavaju stvarnost na isti način kao i mi.

Relevantnost za mentalno zdravlje: Rigidno razmišljanje i nedostatak kognitivne fleksibilnosti mogu doprineti konfliktima, interpersonalnom stresu, teškoćama u prilagođavanju novim situacijama i emocionalnim blokadama. Osvetljavanje različitih perspektiva važno je za razvoj empatije, tolerancije i emocionalne regulacije.

Očekivana promena: Podizanje svesti o kognitivnoj nefleksibilnosti, povećanje sposobnosti prihvatanja različitih percepcija i podsticanje otvorenosti za promenu sopstvene perspektive, čak i kada je to neprijatno.

Kontekst pilot implementacije:

Ova aktivnost je realizovana kao deo pilot akcije sprovedene u okviru MEET projekta u Teorijskoj srednjoj školi „Meșterul Manole“ u selu Salcuța, pridruženom partneru Državnog pedagoškog univerziteta „Ion Creanga“ iz Kišinjeva. Pilot akcija je sprovedena sa dve različite grupe učenika. Mlađu grupu činilo je 10 dečaka i 14 devojčica od 5. do 8. razreda, uzrasta od 12 do 14 godina. Stariju grupu činilo je 4 dečaka i 14 devojčica od 9. do 12. razreda, uzrasta od 15 do 17 godina. U obe grupe sesije su vodila dva obučena facilitatora, prateći istu strukturu aktivnosti, uz prilagođavanje tempa i dubine refleksije uzrasnim karakteristikama učesnika.

Teorijska osnova:

Kognitivna fleksibilnost odnosi se na sposobnost osobe da prilagodi svoje razmišljanje, ponašanje i emocionalne reakcije različitim kontekstima. U oblasti mentalnog zdravlja ona predstavlja važan zaštitni faktor i povezana je sa prilagodljivošću, rezilijentnošću i zdravim interpersonalnim odnosima. Ljudi često veruju da je njihov način sagledavanja stvari „prirodan“ ili „ispravan“. Takva pretpostavka može dovesti do osuđivanja, konflikata ili otpora prema promeni. Jednostavne iskustvene vežbe koje uključuju telo mogu učiniti ove mehanizme vidljivim na bezbedan i pristupačan način. Alat „Promeni svoju perspektivu“ koristi telesne metafore, kao što su ukrštanje prstiju i ruku, kako bi prikazao ideju da ono što je nekim ljudima prirodno drugima može delovati neprirodno. Kroz direktno iskustvo nelagodnosti koja nastaje prilikom promene automatskog položaja, učesnici lakše razumeju kako promena perspektive funkcioniše i na kognitivnom i na emocionalnom nivou. Vežba otvara prostor za refleksiju o individualnim razlikama i naglašava potrebu za otvorenošću i empatijom.

Ciljna grupa

Uzrast: 16–30 godina, uz mogućnost prilagođavanja i odraslima
Profil: učenici, mlade NEET osobe, mladi iz ranjivih grupa, raznovrsne grupe, uključujući urbane i ruralne sredine i manjinske zajednice
Kontekst: neformalno ili formalno obrazovno okruženje, kao što su edukativne aktivnosti, radionice i treninzi

Kontekst upotrebe

Mesto: škola, nevladina organizacija, omladinski centri, centri u zajednici itd.

Vrste veština i dimenzije koje se obrađuju:

Socio-emocionalne veštine: empatija, tolerancija, prihvatanje različitosti
Relacione veštine: otvorena komunikacija, smanjenje osuđivanja
Veštine samoregulacije: tolerisanje nelagodnosti
Veštine osvešćivanja: svest o sopstvenim automatskim ponašanjima i perspektivama, kognitivna fleksibilnost, kritičko mišljenje

Opis aktivnosti – korak po korak

Korak 1: Uvod – „Svi smo različiti“

Trajanje: 5 minuta

Procedura: Učesnici se zamole da spoje šake tako da im se prsti isprepletu. Zatim se pozivaju da obrate pažnju na to koji im je palac gore. Nakon toga, učesnici se zamole da podignu ruku ukoliko im je, kao i facilitatoru, levi palac bio gore. Za ovaj korak im se kaže da mogu razdvojiti šake. Otprilike polovina učesnika podigne ruku, bez obzira na to da li su desnoruki ili levoruki. Zatim se zamole da podignu ruku oni učesnici kojima je desni palac bio gore. Facilitator naglašava da ono što je nekim ljudima prirodno, drugima nije. Na primer, često pretpostavljamo da ljudi treba da vide stvari na isti način kao i mi, ali kroz ovu jednostavnu vežbu shvatamo da to nije uvek slučaj.

Tabela 1. Aktivnosti – Korak 1.

Aktivnosti facilitatora	Aktivnosti učesnika
Pozovite učesnike da spoje šake tako da im prsti budu isprepleteni.	Izvedite vežbu i uočite razlike u položaju palčeva kod učesnika, odnosno da li je gore levi ili desni palac.
Zamolite ih da obrate pažnju na to koji im je palac gore.
Zamolite učesnike da podignu ruku u skladu sa tim koji im je palac gore.
Istaknite približno jednaku raspodelu položaja palčeva u grupi.

Refleksija: Ova vežba pomaže učesnicima da shvate da su ljudi različiti i da ono što je nekima prirodno, drugima može delovati neprirodno. Takođe naglašava važnost sposobnosti da promenimo svoju perspektivu, čak i kada nam je to neprijatno, kako bismo stvari sagledali iz drugačijeg ugla.

Korak 2: Promena položaja

Trajanje: 3 minuta

Procedura: Facilitator zamoli učesnike da promene položaj prstiju, vodeći računa da ne promene samo položaj palca, već i svih ostalih prstiju. Kada ih facilitator pita kako se sada osećaju, učesnici obično odgovaraju rečima kao što su: čudno, neobično ili neprijatno.

Tabela 2. Aktivnosti – Korak 2.

Aktivnosti facilitatora	Aktivnosti učesnika
Zamolite učesnike da u potpunosti promene položaj svojih prstiju, ne samo palca, već tako da svi prsti budu drugačije raspoređeni.	Promene položaj svojih prstiju prema datom uputstvu.
Pitajte učesnike kako se osećaju nakon što su promenili položaj prstiju.	Razmisle o tome kako se osećaju u novom položaju i podele svoje utiske, na primer: čudno, neobično, neprijatno.

Refleksija: Ova vežba pomaže učesnicima da postanu svesni različitosti u načinu na koji ljudi doživljavaju istu životnu situaciju i pomaže im da se ponovo povežu sa svojim „osloncem“ u stvarnosti.

Korak 3: Vežba „Ukrštanje ruku“

Trajanje: 5 minuta

Postupak: Nakon završetka prethodne vežbe, učesnici se pozivaju da probaju „napredniju verziju“. U ovoj vežbi od njih se traži da prekrste ruke i obrate pažnju na to koja ruka je gore. Kao i u prethodnoj vežbi, učesnici podižu ruku u zavisnosti od toga koja im je ruka gore. Facilitator ističe da mnogi od onih kojima je u prethodnoj vežbi desni palac bio gore sada imaju suprotnu ruku gore. Kao i u prethodnoj vežbi, grupa je približno podeljena na pola za svaku od opcija. Zatim se od učesnika traži da pokušaju da zamene položaj ruku. Većina navodi da im je taj položaj „još čudniji“ nego prethodni. Facilitator ponovo naglašava da ono što je nekima prirodno, drugima može delovati usiljeno, i obrnuto.

Tabela 3. Aktivnosti – Korak 3.

Aktivnosti facilitatora	Aktivnosti učesnika
Pozovite učesnike da prekrste ruke i obrate pažnju na to koja ruka je gore.	Probaju novi položaj ruku i obraćaju pažnju na osećaj nelagodnosti ili neobičnosti koji je povezan sa tim položajem.
Istaknite razlike u odnosu na prethodnu vežbu.
Zamolite učesnike da promene položaj ruku.

Refleksija: Vežba služi kao metafora za to kako ljudi opažaju stvari na različite načine. Neki ljudi mogu pristupati stvarima racionalnije i zdravije, dok drugi možda treba da promene svoju perspektivu na način koji im deluje neprijatno, iako je drugima prirodan. Često pretpostavljamo da ljudi „filtriraju“ stvari na isti način kao i mi; skloni smo tome da donosimo previše pretpostavki, umesto da otvorimo svoj um. Kao što svaka osoba može da pomeri svoje prste, tako može i da promeni jednodimenzionalni način razmišljanja, koji često dovodi do osećaja zaglavljenosti.

Korak 4: Vođena refleksija

Trajanje: 5–7 minuta

Postupak: Nakon završetka iskustvenih vežbi, facilitator poziva učesnike da se uključe u vođenu refleksiju. Fokus je na vezi između fizičke nelagodnosti doživljene tokom vežbi i sličnih situacija u stvarnom životu, kada je promena kognitivne ili emocionalne perspektive potrebna, ali teška. Refleksija se odvija u bezbednom okruženju, bez pritiska, gde se od učesnika ne očekuje da daju „tačne“ odgovore.

Tabela 4. Aktivnosti – Korak 4.

Aktivnosti facilitatora	Aktivnosti učesnika
Postavite učesnicima sledeća pitanja:	Razmišlja o pitanjima i daje odgovore.
Šta vam je delovalo prirodno, a šta neprijatno?
Gde se u stvarnom životu susrećemo sa sličnim situacijama?
Šta znači promeniti svoju perspektivu?

Refleksija: Ovaj korak pomaže učesnicima da integrišu fizičko iskustvo na kognitivnom i emocionalnom nivou, pretvarajući vežbu u svesno prepoznatu metaforu za stvarni život. Učesnici mogu da uvide da je promena perspektive često praćena nelagodnošću, otporom ili zbunjenošću. Međutim, ta nelagodnost nije znak opasnosti, već pokazatelj izlaska iz automatskih obrazaca ponašanja.

Potrebni materijali: Nisu potrebni fizički materijali.

Moguće adaptacije:

Refleksija se može realizovati u malim grupama, uz korišćenje jednostavnijeg jezika, sporiji tempo i više vremena za razmišljanje. Važno je izbegavati pritisak na učesnike da govore.

Evaluacija uticaja aktivnosti

Indikator	Metod evaluacije
Nivo svesti o razlikama u perspektivama	Pre/post mini-upitnik sa tvrdnjama kao što su:
Spremnost da se prihvati nelagodnost promene	„Ljudi vide stvari drugačije od mene.“
Otvorenost za različita mišljenja	„Mogu da pokušam da promenim svoju perspektivu.“ (Skala 1–5)
	Alternativni oblik povratne informacije može biti: Završna reč o tome šta učesnici nose sa sobom iz ove vežbe.

Reakcije uočene tokom pilot aktivnosti:

Reakcije učesnika tokom ove sesije blago su se razlikovale u odnosu na uzrasne grupe i pol, pružajući korisne uvide za praktičare. U obe grupe, devojčice su se generalno brže uključivale u verbalnu refleksiju i bile spremnije da izraze osećanja povezana sa nelagodnošću, neobičnošću i promenom perspektive. Dečaci, posebno u mlađoj grupi, u početku su češće izražavali svoje reakcije kroz neverbalne znake, kao što su smeh ili oklevanje, ali su se postepeno više uključivali tokom faze vođene refleksije. U starijoj grupi, i dečaci i devojčice pokazali su viši nivo samosvesti i mogli su jasnije da povežu fizičko iskustvo nelagodnosti sa stvarnim životnim situacijama koje zahtevaju kognitivnu ili emocionalnu fleksibilnost. Sveukupno, aktivnost je stvorila bezbedan i podsticajan prostor za oba pola, podržavajući otvorenost, međusobno razumevanje i refleksivni dijalog.

Rizici i upozorenja:

Izbegavati ismevanje učesnika.
Ne forsirati deljenje ličnih iskustava
Alat se ne bavi traumom, već je usmeren na podizanje svesti.